Aronija _ 150 dana od cveta do soka
APRIL
Početkom aprila plantaža aronije još uvek je mirovala dok su okolne trešnje već cvetale. Temperature su tokom dana dostizale oko 20-tak stepeni, ali noću su se spuštale na nulu. Ipak, nije bilo mraza. Pupoljci na granama žbunova još uvek su bili čvrsto zatvoreni u zelene štitove.
Sledećih dana, aronija se polako otvarala i 16. aprila sve je izgledalo spremno za veliko otvaranje.
Dan 1. - 17. april
Počelo je!
Ovih dana temperature su već prijatnije, ujutro 6 stepeni, u podne već lepih 26. Idealno i za bube, ali cvet se tek po koji otvarao i još uvek nije bilo velike aktivnosti na plantaži.
Aronija cvet na grani br.1 – dan 1.
Dan 3. - 19. april
Cvetovi se već masovno otvaraju i dok ih pčele u velikom broju oprašuju, rutave bube se lagano nastanjuju na cvetovima i potrebno je početi sa odbranom.
Aronija cvet na grani br.1 – dan 3.
Mirisne klopke, kojima smo se donedavno služili, dok su nam biljke bile mlade, sada su nedovoljne. Rutave bube, na sreću trome i bezopasne, lako se hvataju i sklanjaju sa cveta. Da se ne bi vratile na cvet, uhvaćene bube se ubacuju u vodu.
Rutave bube
Rutava buba (Tropinota hirta). Neprijatelj aronije broj jedan.
To je insekt veličione oko 1cm, crna, sa beličastim dlačicama. Inače je troma, spora i bezopasna za čoveka, ali velika štetočina u voćnjaku.
Hrani se cvetovima voća, cveća, korova, povrća i tako onemogućava da iz cveta nastane plod. Ima je u velikom broju i ostavljena da se slobodno služi cvetovima obrstiće sav voćnjak i naneti ogromnu štetu.
Živi u zemlji, stvara jednu generaciju godišnje, izlazi iz zemlje u martu i aprilu sa prvim prolećnim cvetovima i ostaje aktivna do juna i jula kada se povlači i leže jaja za sledeću generaciju.
Svi do sada poznati otrovi protiv rutave bube jednako su štetni i za mnoge druge insekte, pa i među njima i za pčele. Prskanje otrovima takođe utiče samo na bube zatečene na cvetu, pola sata nakon prskanja stiže nova vojska zdravih rutavih buba i sve je uzalud. Protiv ovih grabljivica može se boriti samo fizičkim metodama. Najbolje pomaže kombinacija metoda: postavljanje mirišljavih zamki i ručno uklanjanje buba sa cvetova.
Zamke same nisu dovoljne. Postavljaju se plave ili bele kante sa mirišljavom tečnošću (voda i deterdžent ili voda sa otopljenom negro bombonom) među redovima zasada, a najviše po obodnim redovima.
Između 10 i 16 casova, kada su rutave bube najaktivnije, prolazi se redovima i bube se sistematično skidaju ručno sa cvetova i ubacuju u kanticu sa vodom odakle ne mogu da pobegnu. Ovaj posao traje svakog dana, desetak dana, dok god ima otvorenih cvetova.
Njeno veličanstvo – Pčela
Pčela je najznačajniji insekt za čoveka i za opstanak mnogih biljnih vrsta. Iako i drugi insekti doprinose oprašivanju cvetova, udeo pčela u ovom plemenitom poslu iznosti 80%.
Već na temperaturama od 8 do 9 stepeni pčele izlaze van košnica u potrazi za hranom. Vole mirno toplo i sunčano vreme i tada mogu preleteti i po nekoliko kilometara do novih cvetova. Kada je oblačno ili pada kiša one ne posustaju, samo tada lete kratko, u krugu od 200 do 300m.
U vreme cvetanja aronije kada su temperature oko 12 do 14 stepeni, pčele masovno izleću u potrazi za nektarom. Ponekad zastanemo između redova žbunova aronije i u tišini obronaka Fruške gore slušamo to tiho, neumorno i užurbano zujanje svud unaokolo.
I mada je aronija samooplodna biljka, njen prinos svakako je veći zahvaljujući pčelama.
Pčele su danas u opasnosti od nestajanja. Velika cvetna polja i livade prošarane različitim cvetovima sve se više pretvaraju u oranice sa jednom kulturom prskane raznoraznim pesticidima. Zbog toga pčele gladuju, a otrovi pesticida mogu da ih dezorijentišu tako da više ne mogu da nađu put do svoje košnice i umiru. Pčele, naročito u velikom broju, pokazuju gde je sredina čista i zdrava.
Naša plantaža nalazi se u blizini nekoliko pčelinjaka, a zahvaljujući bogatom voćnjaku i brojnim sadnicama aronije, pčele su naši redovni i dragoceni gosti.
Mala galerija cvetova
Aronija cveta desetak dana, krajem aprila i u prvoj polovini maja. Cvetovi su beli sa nijansama svetlo i tamno roze boje, grupisani u cvasti.
Plantažom se širi vrlo ugodan miris. Miris pojedinog cveta aronije nije jak, ali ovoliko cvetova na okupu čini šetnju između redova zaista prijatnim iskustvom. Potseća na miris limuna.
Dan 5. - 21. april
Nakon par sunčanih i mirnih dana, kako dolikuje ranom proleću, nailazi i period kiša i vetra. Ovih dana je i manje štetnih buba, ali i manje pčela. Malo je i temperatura pala, ali ništa opasno.
Aronija cvet na grani br.1 – dan 5.
I leptiri vole cvet aronije. Ovaj beli lepotan mirno je pozirao na suncu.
Ružin gundelj
Osim njih, cvetom se časte i ove high tech bube, zvane Ružin gundelj. Takođe su bezopasne, malo agilnije i lakše pobegnu, ali ponekad ih ima više od rutavih buba. I dok se rutave bube noću sklone u zemlju, ove zelene se sakriju pod cvet i tu dočekaju jutro, na izvoru hrane.
Zovu se u narodu još i Buba zlata ili Zlatna mara.
Buba je veličine oko 20 mm, metalno zelene ili bakarne boje. Naizgled su simpatični, high tech bube, ali kad se skupe u velikom broju pa pojedu cvet ili plod, najmanje im pristaje tako lepo ime. Mi ih u našem porodičnom žargonu zovemo Zelembaći.
Aktivni su od proleća do kraja avgusta, a iz godine u godinu ih je sve više. Dešava se da ih na cvetovima aronije bude i više od rutavih buba.
Hrane se cvetovima, nektarom i polenom i mekim plodovima kao što su jabuke i breskve.
Odbrana od ovih insekata je ista kao i kod rutavih buba, samo što su gundelji brži i lakše pobegnu, ali zato spavaju uveče ispod cvetova pa ih je tada lakše poskidati.
Dan 7. - 23. april
Već je primetno da su neki cvetovi završili svoj ciklus cvetanja, lagano opadaju latice, dok ima nažalost i cvetova koje su bube uspele da oglođu. Plantažom i dalje vlada ugodan miris.
Aronija cvet na grani br.1 – dan 7.
Primetili smo i pojedine primerke još jedne štetočine. Zovu se Šiljokrilci i Žilogrizi.
A da ne budu tu samo vredni insekti (dobri ili loši) evo i malih rogatih Strižibuba. Nisu opasne za aroniju, ali vole čistu sredinu. Drago nam je da su u poseti i da im je zabavno.
Žilogriz i Šiljokrilac
Žilogriz (Capnodis tenebrionis L.,Buprestidae) i Šiljokrilac (Perotis lugubris Fab., Buprestidae)
U našem lokalnom, porodičnom, žargonu, zovemo ih oklopnjače. Izgledaju kao stvorenja iz horor filmova. Na sreću, pojavljuju se sporadično i šteta koju nanesu je zasad vrlo mala, gotovo zanemarljiva. Žilogriz više nastanjuje jug Srbije, dok Šiljokrilac više voli sever Srbije. Kod nas na Fruškoj gori ih ima obe vrste, prvo se u rano u proleće pojavljuju Šiljokrilci, a kasnije tokom leta i Žilogriz.
Odrasle jedinke pregrizaju peteljke listova i oštećuju koru mladara. Jaja polažu na koru prizemnog dela stabla ili u zemlju i larve koje se izlegnu prave rupe u kori i tankim granama i tu se hrane. Ovakve grane se osuše.
Borba protiv ovih insekata podrazumeva opsežne i složene agrotehničke mere: osušena ili poluosušena stabla obavezno izvaditi, donji deo odseći i spaliti, zemlju voćnjaka redovno obrađivati i dodati potrebna ishranu koja ima za cilj da osnaži koren.
Hvatanje ovih buba ručno je posao za spretne. Vrlo su pokretne i brze i pri prvom signalu opasnosti padnu sa grane na zemlju, a kako su boje zemlje više se ne vide kad padnu. Najbolji pristup je podmetnuti kanticu ispod grane gde je buba i malo drmnuti granu, pa ona sama padne u vodu.
Danas je doleteo jedan mali, šareni leptirić, nežnog izgleda kao i sam cvet aronije. Zajedno su prelep prizor.
Dan 11. - 27. april
Dan je od samog jutra veoma topao. Buba i pčela ima mnogo, ali svežih otvorenih cvetova je sve manje. Cvetanju se primiče kraj i nekada bogati cvastovi sada izgledaju sumnjivo, da li su začeli plod ili su samo prazne ljušture, videćemo za koji dan.
Aronija cvet na grani br.1 – dan 11.
Danas smo sreli našeg sustanara, malog zelenog guštera, koji se zainteresovano kretao granama aronije. Ne znam zašto me je iznenadilo da se popeo u vrh grane, ali me je dobro iznenadio kad sam ga ugledala.
Opstanak u prirodi je surov, tako su se u koštac uhvatili jedan pauk i jedna pčela.
Ipak, najopasniji trenutak danas je pronalazak osinjeg gnezda na grani aronije. Nije prijatno…
Zatekli smo i bumbara danas. Retko se viđaju.
Sledećih desetak dana nailazili su periodi kišnih i periodi sunčanih dana. Savršen spoj za voće.
Dan 23. - 9. maj
Veoma toplo za maj, temperatura i do 28 stepeni, ali sunce nije jako, sakrivaju ga tanki oblaci. Na granama žbunova, mnogo malenih tek formiranih bobica. Izgleda da je odbrana od štetočina ove godine bila zaista uspešna. Čini se da će ove godine rod aronije prevazići sve prethodne godine.
Dan 30. - 16. maj
Ovih dana je toplo, ali ne mnogo. Pala je i dobra kiša. Grane već počinju da se naginju pod težinom ploda.
Aronija - lična karta
Aronia Melanocarpa – crnoplodna aronija – red Ruža (Rosaceae). Poreklom je iz Severne Amerike, odakle je prvo preneta u Sibir, odatle i naziv sibirska borovnica…
10 Razloga da uključite aroniju u ishranu
Aronija sadrži antioksidante koji se u telu bore protiv slobodnih radikala. Radikali su nestabilni molekuli, korisni u malim količinama, ali …
Aronija i antioksidanti
Aronija je nosilac najjače antioksidativne aktivnosti u svetu biljne ishrane i često se u mnogobrojnim tekstovima može…
Antioksidanti u namirnicama
Antioksidanti nisu sami po sebi određeno jedinjenje, već funkcija koju mnoga jedinjenja, uglavnom biljnog porekla, imaju u telu. Antioskidanti mogu biti: vitamin A, vitamin C,…
Aronija VP
Naša plantaža aronije nalazi se na Fruškoj gori u prijatnom i šumovitom okruženju. Naša mala manufaktura bazirana je na izradi matičnog soka aronije. Želja nam je da podignemo svest o važnosti prevencije…