ANTIOKSIDANATI I SLOBODNI RADIKALI - (NE) STABILNA RAVNOTEŽA?
Antioksidanti i slobodni radikali se konstatno stvaraju u telu. Bez antioksidanata slobodni radikali bi ubrzo izazvali ozbiljne povrede i eventualno rezultovali smrću. Ipak, slobodni radikali takođe imaju važnu funkciju u održavanju zdravlja. Na primer, ćelije imuniteta koriste slobodne radikale da se bore protiv infekcija.
Međutim, kada broj molekula radikala premaši broj molekula antioksidanata nastaje stanje tela koje se naziva oksidativni stres. Kao rezultat, telu je potrebna ravnoteža između antioksidanata i slobodnih radikala.
Kako nastaju slobodni radikali
Slobodni radikali prirodno nastaju kada telo koristi kiseonik da bi hranu prevorilo u energiju i kada telo reaguje na spoljašnje uslove. Slobodni radikali su prirodni nusproizvodi metabolizma i količina koju stvara metabolizam je esencijalna za život. Sposobnost tela da pretvara vazduh i hranu zavisi od lančane reakcije slobodnih radikala.
Slobodni radikali se pojavljuju u mnogim oblicima, veličinama i hemijskim konfiguracijama. Oni su nestabilni atomi, imaju jedan neuparen elektron, i ono što je svima zajedničko jeste glad prema elektronima, tako da ovi atomi traže i sakupljaju po telu elektrone da bi ih uparili. Preciznije, prvi slobodni radikal započinje lančanu reakciju. On oduzima elektron od susednog molekula i od njega stvara slobodnog radikala. Novi radikal uzima elektron od sledećeg molekula i tako kreće domino efekat.
Ova krađa elektrona može značajno da promeni strukturu i funkciju oštećene strane. Oštećenje od slobodnih radikala može da promeni instrukcione kodove sa DNK. Može da učini da se LDL holesterol zalepi za zidove arterija. Ili, može da izmeni ćelijsku membranu i promeni protok onoga šta ulazi i šta izlazi iz ćelije.
Antioksidanti i slobodni radikali moraju biti u ravnoteži jer intenzivna hronična količina slobodnih radikala stvara stanje zvano oksidativni stres koji dovodi do oštećenja ćelija i hroničnih bolesti.
S druge strane, slobodni radikali su telu u određenoj meri neophodni. Telo stvara slobodne radikale kao odgovor na zagađenja okoline, dim cigareta, UV zrake, stres. Kada imuni sisitem podiže svoju gotovost da se bori protiv uljeza on koristi slobodne radikale da se bore protiv virusa i bakterija. Tokom vežbanja takođe se proizvode slobodni radikali jer oni tada čine ćelije mišića osetljivijim za insulin.
Zato što su slobodni radikali tako sveprožimajući neophodno je adekvatno snabdevanje antioksidantima da bi ih razoružali.
Antioksidanti i slobodni radikali - Tajna veza
Antioksidanti neutrališu slobodne radikale tako što im daju nedostajući elektron od sebe, a da sami ne postanu nestabilni, pri čemu prekidaju lančanu reakciju.
Postoji stotine, verovatno i hiljade različitih supstanci koje se ponašaju kao antioksidanti. Najpoznatiji su vitamin C, vitamin E, beta-karoten, minerali selen i mangan, glutation, koenzim Q10, flavonoidi, fenoli, polifenoli, fitoestrogeni i mnogi drugi. Njihovo prisustvo u hrani služi da spreči oksidaciju tj. kvarenje ploda i prirodna su zaštita od okruženja. I naše telo prirodno proizvodni moćne antioksidante, kao što su alpha lipoic acid i glutation, dok druge antioksidante telo nabavlja uzimanjem namirnica bogatih antioksidantima.
Prema istraživanjima antioksidanti mogu da budu i: donatori vodonika, dekompozitori peroksida, smanjivači aktivnosti slobodnog kiseonika (koji lako reaguje sa organiskim materijama, nalazi se u zagađenom vazduhu i stvara za pluća štetan nitrogen dioksid), inhibitori enzima, sinergisti (pomažu da celina funkcioniše), i metal helatni agent (helatni agenti su hemijska jedinjenja koja reaguju sa jonima metala i prave stabilna jedinjenja rastvorljiva u vodi i tako pomažu ukljanjanju viška gvožđa, olova i bakra iz krvi.)
Ali, upotreba antioksidanata može da navede na pogrešan stav da su antioksidanti međusobno razmenjivi. Nisu. Svako ponaosob ima jedinstveno hemijsko ponašanje i biološke osobine. Svi su oni nastali kao razvijena mreža u kojoj svaki molekul ima svoju ulogu, blago različitu od drugog molekula. To znači da ne može jedna vrsta antioksidanta da pokrije posao cele grupe.
Dakle, antioksidanti i slobodni radikali su u stalnoj borbi, a ravnoteža između njih je presudna u održanju zdravlja. Ni jedna strana nije loša u ovom duelu, obe grupe su neophodne za život i telo u zdravim uslovima savršeno održava ovu ravnotežu.
Danas, kada živimo u nezdravim sredinama i stresnim uslovima života, količina slobodnih radikala premašuje mogućnosti tela da se samo izbori. Danas nam je neophodno da putem raznovrsne i zdrave ishrane snabdemo telo dodatnim antioksidantima i tako sprečimo nastanak bolesti.
ANTIOKSIDANTI I OKSIDATIVNI STRES
Slobodni radikali imaju tendenciju pokretanja lančane reakcije u kojoj nastaje sve više i više nestabilnih molekula. Istovremeno, u telu nastaje odgovor na ovu opasnost u vidu moćnih antioksidanata…
ANTIOKSIDANTI U NAMIRNICAMA
Antioksidanti nisu sami po sebi određeno jedinjenje, već funkcija koju mnoga jedinjenja, uglavnom biljnog porekla, imaju u telu. Antioskidanti mogu biti: vitamin A, vitamin C, vitamin E, beta-karoten, likopen, lutein, selen, mangan itd., flavonoidi, polifenoli, fitoestrogeni…
ARONIJA I ANTIOKSIDANTI (i nešto malo hemije)
Aronija je nosilac najjače antioksidativne aktivnosti u svetu biljne ishrane i često se u mnogobrojnim tekstovima može naići na podatak da je aronija bogata antioksidantima, vitaminom P, flavonoidima, antocijaninima ili polifenolima.
Aronija VP
Naša plantaža aronije nalazi se na Fruškoj gori u prijatnom i šumovitom okruženju. Naša mala manufaktura bazirana je na izradi matičnog soka aronije. Želja nam je da podignemo svest o važnosti prevencije…