ANTIOKSIDANTI I OKSIDATIVNI STRES
Tokom prirodnih i neophodnih metaboličkih procesa u telu nastaju mnogobrojni nusprodukti, među kojima i grupa zvana slobodni radikali. Budući vrlo nestabilna jedinjenja, radikali imaju tendenciju pokretanja lančane reakcije u kojoj nastaje sve više i više nestabilnih molekula. Ova jedinjenja se smatraju veoma štetnim jer dovode do oštećenja zdravih molekula i ćelija koje ti molekuli grade.
Istovremeno, u telu nastaje odgovor na ovu opasnost u vidu moćnih antioksidanata, jedinjenja koja “gase” slobodne radikale, umiruju ih i prekidaju lančane reakcije. Tako telo sebe dovodi u ravnotežu i održava zdravlje.
Kada broj molekula slobodnih radikala premaši broj molekula antioksidanata nastaje stanje tela koje se naziva oksidativni stres.
Zašto je opasan oksidativni stres?
Oksidativni stres je početni stadijum nastanka mnogobrojnih hroničnih bolesti kao što su rak, neurološka oboljenja, poremećaji sa probavom i kardiovaskularna oboljenja. U vezi je sa stvaranjem artritisa, moždanog udara, respiratornih oboljenja, imunoloških poremećanja, emfizema, Parkinsonove bolesti i drugih upalnih uslova.
Produženi oksidativni stres može da ošteti DNK i druge važne molekule u telu. To ponekad dovodi do umiranja ćelija. Oštećena DNK-a povećava rizik od raka, a neki naučnici podržavaju teoriju da igra ključnu ulogu u procesu starenja.
Šta dovodi do nastanka oksidativnog stresa?
Određeni način života, stres i faktori okruženja su poznati po svom uticaju na stvaranje slobodnih radikala i oksidativnog stresa. To su:
- zagađenje vazduha,
- dim cigareta,
- unos alkohola,
- otrovi,
- visok nivo šećera u krvi,
- konzumiranje prerađene hrane, trans masti, veštačkih zaslađivača, određenih boja i dodataka hrani (čitaj aditiva),
- radijacija uključujući preterano sunčanje,
- izloženost hemikalijama kao što su pesticidi, droga, razređivači, ozon,
- infekcije bakterijama virusima i gljivicama,
- preteran unos gvožđa, magnezijuma, bakra ili cinka,
- previše ili premalo kiseonika u telu,
- intenzivno i produženo vežbanje,
- preterano unošenje antioksidanata kao što su vitamin C i E
- i nedostatak antioksidanata.
Iako ne postoje zvanično prepoznati simptomi oksidativnog stresa neki simptomi se dovode u vezu: umor, glavobolje, osetljivost na buku, gubitak memorije, zamagljeno razmišljanje, bol u mišićima i zglobovima, bore, seda kosa, problem sa vidom i smanjeni imunitet.
Mnogi faktori rizika za nastanak oksidativnog sresa se mogu izbeći, poneki ne mogu, kao što su spoljašnji uslovi životne sredine. Urbani način života nas dovodi u situaciju da ne možemo sasvim da kontrolišemo hranu i vodu koju unosimo, niti kakav vazduh udišemo.
Šta nam je činiti?
Ako telo ne može samo da proizvede dovoljno antioksidanata da ugasi lančane reakcije slobodnih radikala, onda mu možemo pomoći unošenjem dodatnih količina antioksidanata iz hrane, kao i izbegavanjem situacija koje iniciraju stvaranje štetnih radikala.
- Ishrana raznovrsnim namirnicama (u što većoj meri svežim namirnicama biljnog porekla),
- Izbegavanje konzumiranja industrijski procesuiranih namirnica (posebno onih bogatih mastima i ugljenim hidratima),
- Uvođenje zdravih životnih navika i redovne fizičke aktivnosti,
- Smanjeno izlaganje zagađenjima iz okoline, koliko je to moguće i
- Upotreba hrane bogate antioksidantima, kao što je voće i povrće sa crvenim, plavim i crnim plodovima.
Moderna medicina će nam pomoći da živimo duže. Hajde da živimo život bez lekova. Ostanite zdravi.
Antioksidanti i slobodni radikali - (ne) stabilna ravnoteža?
Slobodni radikali se konstatno stvaraju u telu. Bez antioksidanata slobodni radikali bi ubrzo izazvali ozbiljne povrede i eventualno rezultovali smrću.
Ipak, slobodni radikali takođe imaju važnu funkciju u održavanju zdravlja.
Antioksidanti u namirnicama
Antioksidanti nisu sami po sebi određeno jedinjenje, već funkcija koju mnoga jedinjenja, uglavnom biljnog porekla, imaju u telu. Antioskidanti mogu biti: vitamin A, vitamin C, vitamin E, beta-karoten, likopen, lutein, selen, mangan itd., flavonoidi, polifenoli, fitoestrogeni…
10 Razloga da uključite aroniju u ishranu
Aronija sadrži antioksidante koji se u telu bore protiv slobodnih radikala. Radikali su nestabilni molekuli, korisni u malim količinama, ali u većim mogu da izazovu oštećenja na ćelijama i dovedu do oksidativnog stresa.
Aronija VP
Naša plantaža aronije nalazi se na Fruškoj gori u prijatnom i šumovitom okruženju. Naša mala manufaktura bazirana je na izradi matičnog soka aronije. Želja nam je da podignemo svest o važnosti prevencije…